САТИРА

Овај сајт намењен је љубитељима хумора и сатире. На сајту су поређани афоризми (више хиљада) и антипословице (преко шест хиљада), које је написао Живко Кулић. Препоручујемо Вам да најпре прочитате по коју реч о афоризмима и антипословицама, као књижевним врстама, а да се потом препустите уживању у њиховом читању.

АФОРИЗМИ

Афоризам је сажета, језгровита, згуснута, бритка мисао која се најчешће везује за теме као што су: друштво, политика, етика, филозофија и друге области човековог интересовања. Битне карактеристике афоризма су: језгровитост, мисаоност, духовитост и актуелност. Један је од најкраћих уметничких, односно књижевних жанрова. Успели афоризам садржи стваралачку књижевну оригиналност. Читаоце не оставља равнодушним и увек подстиче на размишљање о ауторовој поруци, која се најчешће налази у завршници исказа, а неретко и у само једној речи.

Исказујући се кроз афоризам, афористичар сваки пут ствара ново, минијатурно, али оригинално књижевно дело, сажето на малом простору (по правилу, од само једне или две реченице), често на неочекиван и помало парадоксалан начин. Његова „једноставност“ је само добро осмишљена маска иза које се крију бројне асоцијације.

Осветљавајући попут свитаца бескрајно поље друштвених противречности, афоризам је постао књижевна врста највишег домета. На нашим просторима то се догодило захваљујући изузетној стваралачкој конкуренцији, која није дозвољавала да превасходни предмет афористичке жаоке буде дневна политика, већ много више и шире од тога. Готово да нема озбиљнијег часописа у нашој земљи, па ни у свету, у коме се не објављују кратке, сажете и бритке афористичке поруке о свакодневници, добру и злу, људским манама и врлинама, истини и лажи, правди и неправди. У човековој природи је да се не мири с бесмислом, неправдом и којекаквим глупостима. Таква природа краси и афористичаре, који у сваком друштву и сваком времену имају пуне руке посла.

АНТИПОСЛОВИЦЕ

Антипословица је врста афоризма, препознатљивог по томе што настаје иновативним преображајем једне, а неретко и две, па и више пословица, изрека, крилатица, фраза и/или парола или, пак, креативном модификацијом познатих стихова из поема, епских и других песама и слично. Антипословице су старе колико и пословице. Стварали су их и непознати аутори, нарочито у даљој прошлости. Међутим, аутори новијих антипословица углавном су познати.

У свом Речнику антипословица, Ђорђе Оташевић, наш познати лингвиста, писац, енигматичар, сатиричар и издавач, истиче да су антипословице „експресивни изрази настали као резултат врло различитих структурно-семантичких трансформација не само пословица, већ и изрека, крилатица, афоризама, познатих политичких парола, фраза, изјава и еуфемизама. Обично се користе за сатирично, иронично или хумористичко коментарисање одређене ситуације, догађаја, личности и слично. За разумевање већине антипословица неопходно је познавање социјалног и језичког контекста у којем су настале. У српским антипословицама доминантна је политичка и социјална компонента, мада има и чисто хумористичког поигравања језиком.“

Свака успела антипословица је ново, минијатурно и оригинално уметничко, односно књижевно дело. Најчешће се састоје од једне или две реченице. Већину српских антипословица су створили познати аутори, углавном сатиричари, односно афористичари. Међутим, постоје и антипословице које је створио народ (народне антипословице). У свакодневном животу радо се користе, а њихов аутор се не зна, што је случај и с народним пословицама и изрекама.