SCI листа

1. Име и презиме. Њено величанство зове се SCI, а презива Листа. Име енглеско, а презиме светско. Значи, и српско. Изговарају се и пишу на матерњем или енглеском језику. По личном избору. Ко их погрешно изговори или напише, обрао је бостан. Ни Дунав га не може опрати. Већа погибија му не треба. И по томе се види колико је сати. Да с њом нешто није у реду.

2. Младост, лудост. Појавила се изненада, 17. априла 2008. године, у Њујорку. Потиче из угледне породице. Од оца Томпсона и мајке Ројтерс. Њихово прво и надамо се последње дете. Рођена на земљи, а као да је пала с Марса. Чим се испилила, запржила нам је чорбу. Муњевитом брзином је постала ноћна мора. Буди у пола ноћи, а растерује сан до зоре. Једнима одскочна даска, другима заштитна маска. Једнима кост у грлу, другима трн у оку. Ко није на њој, као да не постоји. Не вреди му ни знање, ни звање. Ни положај, ни имање. Одмах је објавила листу својих приоритета. На њој су легитимне мете и колатералне штете.

Развила се метеорском брзином. К'о печурка после кише. Преко ноћи је постала чудо невиђено, водећа светска звезда. Не само у области науке, него и шире. Имала се рашта и родити. Млада, а већ бесмртна. Бесмртна, а живе нас сахрањује. Као да није крштена. А време јој тек долази. Од њеног настанка, све се променило. Више ништа није исто. Наука неочекивано постаде баук и њен зависник. Што никада није била. Из њених канџи се тешко ишчупати. И ко хоће, не може. Као да без ње нема живота.

3. Легитимне мете и колатералне штете. Одредила их је по свом нахођењу. Никог ништа није питала. На једној страни, легитимне мете, на другој, колатералне штете. На првој су професори, доценти, асистенти, истраживачи, постдипломци, сарадници, подметачи, преписивачи, и донекле студенти. На другој, универзитети, факултети, институти, секретаријати, инспекторати, ректорати, деканати, и остали. Мете су посебно осетљиве. У питању су живи људи. Жељни знања и звања. Све мудре главе. Лепог васпитања и одговорног понашања. На рану да их намажеш. Такви се једном рађају.

И поред свега, стално им гори под ногама. Судбина им зависи од ње, а она ни репом да мрдне. Чине све да је очарају. Пишу, бришу, уздишу, цитирају, копирају, мастерирају, магистрирају, докторирају, фуснотирају, лобирају, исписују, дописују, преписују, и ником ништа. По правилу, то није довољно. Могу се жалити коме хоће, не помаже. Њена је прва и последња. Само ретке срећнике прима на се. Шармирају је на различите начине. Једни знањем и писањем, други имањем и преписивањем.

Мете су дар Божји, пуне знања и звања. И лик и дело. И слика и прилика. И садашњост и будућност. О прошлости и да се не говори. По њима се дан познаје. Паметније су него што мисле. Ни саме не знају, колико знају. Многе су у стању и волу реп да ишчупају, али за то немају времена. Баве се научним радом. За то су се определиле. Да су хтеле да чупају, радиле би нешто друго. Да нису то што јесу, где би им био крај. На њој сигурно не. Није како је требало, него како је суђено. Више им не суди судбина него она. И поред тога, морају да јој се клањају. Хтеле, не хтеле. Што више, то боље. Она надувени петопарац, оне жртвени јарац. Тешко с њом, још теже без ње.

4. Чудо невиђено. Одмах је на себе скренула пажњу. Јединствена и непоновљива. Без пудера и кармина. Нико је не воли, а сви јој се додворавају. Боље једном на њој него сто пута на другој. Боље једно слово на њој, него брдо књига на другој. Мали допринос занату, велики камен о врату. С њом пуковник, без ње покојник. Млада, а свуда пустила пипке. Има је на свим странама света, у више од сто земаља. А кад затреба, нигде је нема. И кад се нађе, каже да није ту. Свачија, а ничија. Више се верује њој, него својим очима. По изгледу провинцијска кока, по држању планетарна звезда. Од свих тражена и мажена. По сили закона. И међународног и домаћег. Што друге могу само да сањају.

Никад се не зна како ће реаговати. Кога примити на се, кога бацити пода се. Све по протоколу. Помоћу штапа и канапа. Свима се смешка, а само појединце пушта на се. Изиграва покондирену тикву, а обична репа без корена. Виси о врату, а вуче за нос. У једној руци правда, у другој неправда. У једној штап, у другој шаргарепа. Једнима мајка, другима маћеха. Озбиљне мете јој ни орах из руке не би узеле, али морају. Није важно како изгледа, него какво задовољство пружа. Не воле глас да јој чују, а не излази им из уста. Не воле име да јој помену, а стално им је у глави. Не могу очима да је виде, а не скидају поглед с ње. Непрекидно мотре ко је на њој, а ко није. Ко је успео једном, а ко више пута. Ко самостално, а ко групно.

И мете и штете моле Бога да јој виде леђа. Свима се смучила. Даноноћно их прогања. Нарочито мете. Свакодневно их злоставља на раду. Због ње су под сталним стресом. Многе је и под земљу отерала. Пукли од муке и бруке. Толика знања и звања, а нису на њој. То се не толерише. Нема дана, а да се не прича о њеном карактеру и поштењу. Виности и невиности. Поштена, а ради за паре. Невина, а са свима се проституише. Чак и маторце прима на се. Образ се тако не чува.

Често губи компас. Кокетира с онима које ни једна не би пустила на се, а окреће леђа онима које би и боља пустила. Да постоји. Но не постоји. На њој су многи знани и незнани. Не прави разлику између жена и мушкараца, млађих и старијих, шутих и рогатих, дебелих и мршавих. Као да је слепа. Ко је на њој, добро је дошао. Ко није, нема се чему надати. Мора чекати на ред. Таквих је највише. Неки стално чекају, а никад не дочекају. Као да су проклети. Годинама дубе на глави, а она их не примећује.

И ведри и облачи. И тужилац и судилац. Коме пресуди, лоше му се пише. Не помаже му ни знање, ни звање. Ни ветар у леђа, ни Дамјанов Зеленко. Ко је на њој, може мирно да спава. Нико му ништа не може. Има доказ да је паметан. Заштићен као бели медвед. Не мора да зна шта је писао, а шта преписао. Све му се прашта. Нико га ни за шта не пита. Стекао право на доживотни имунитет. Може да ради шта хоће. Да мудрима соли памет, а паметнима испира мозак. У интересу струке и науке.

5. Плати, па клати. Све ради за паре. Услуге паклене, цене папрене. Један дан на њој, као цео живот на другој. Скупља од свих. Ниједна јој равна није. Од Србије до Аустралије. Од Африке до Америке. Све има своју цену. Колико пара, толико музике. И кад се смеши, мисли на паре. Тапше по рамену, а гледа у џеп. Правила су јасна. Плати, па клати! По устаљеном реду. Један, по један. Може и групно, али само изузетно. И она има душу.

Ко је не зна, скупо би је платио, а ко зна, крви би јој се напио. Не ферма ни цара, ни ћесара, а сви јој се клањају. Стално се врзма по глави. Никог не оставља на миру. Узима и шаком и капом, а даје на кашичицу. Скупљи је дан на њој, него месец на другој. Не може се очима гледати, а постала неодољива и незаобилазна. Да човек не поверује.

6. Оригинал, копије и фалсификати. Оригинал је само она. Остало су копије, фалсификати, плагијати, скенирати, интернетијати, и други. Знани и незнани. Траже своје место под Сунцем. Чине све да јој преузму славу. Фарбају се, пудеришу, карминишу, клонирају, силиконирају, рекламирају, лажу и мажу, али узалуд. Ни једна јој равна није.

Многи се залећу. Налазе се на другој, а мисле да су на њој. Велика заблуда, још већа невоља. Као да су изгубили компас. Радују се, али кратко. Пуцају у празно. Омркну с уверењем да су на њој, а освану с тапијом да су на другој. Као да су криво насађени. Није им лако. Треба их разумети. Мука их натерала. То сваког може да снађе. Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.

Копије и фалсификати се лажно представљају. Једна слика, а друга прилика. Споља гладац, унутра јадац. Увијене у свилу и кадифу. Ни рођена мајка их не би препознала. Нуде се за сва времена, а нису ни за једнократну употребу. На крају, ником ништа. Збогом ђаци, збогом професори. Збогом и остали. Преварени и понижени. Горели, а недогорели. Платили, а не клатили. Платили оригинал, клатили фалсификат.

7. Свита и елита. Око ње свита и елита. Директори, уредници, рецензенти, лектори, коректори, приређивачи, помагачи, подстрекачи, намигивачи, подметачи и пресретачи. Скупљени с коца и конопца. И писмени и усмени. Пуне руке посла, а пустили мозак на отаву. Може им се. Имају све, а не раде ништа. Пала им секира у мед. Раде шта хоће, а узимају колико им треба. А да није ње, ни за стрв им се не би знало.

Елита отвара велика врата, а свита прогања кроз иглене уши. Длака у јајету, на мети и једних и других. Кад како затреба. Све за паре. Ништа за лепе очи. У интересу струке и науке. Нико ником не остаје дужан. Колико пара, толико музике. Паре свих боја и нација, а музика по наруџбини. Од забавне, до класичне. Од Кулина бана, до данашњег дана.

8. Велика врата, иглене уши и длака у јајету. Једне пушта на велика врата, друге прогања кроз иглене уши, а трећима тражи и длаку у јајету. Све по рангу и по заслугама. Коме се не свиђа, може да јој пљуне под прозор. Милости нема, нити ће је бити. Ко неће, не мора. Ко не покуша, не може доћи на ред. Свако је ковач своје судбине. Једни је кују у злато, други у сребро, трећи у бронзу. Па коме опанци, коме обојци.

Велика врата користе познати и признати, иглене уши полупознати и полупризнати, а длаку у јајету непознати и непризнати. Врата гвоздена, а брава сигурносна. Само три ствари их могу отворити. Паметна глава, лепа реч и пуна рука. Лепа реч отвара врата, а пуна рука браву. Паметна глава и једно и друго. Остале појединости резервисане су за мамине и татине синове. Другог избора нема. Ко воли, нек изволи!

Иглене уши су специјално сито и решето. Ко се кроз њих провуче, не навлачи се лако на танак лед. Остали завршавају на цедилу. Чекају боље дане. Чекају или одустају. Нити је лако чекати, нити одустати. Чекање је лоше за живце, а одустајање за здравље. Ни једно, ни друго није добро.

Длака у јајету је најтежи случај. Ни највећем непријатељу је не бих пожелео. Многима је дошла славе. Некима, чак и главе. Иглене уши су за њу мелем на рану. С њима би се радо мењала, али не може. Коме је нађу, нема се чему надати. А могу свима. Ако хоће.

9. Нос, језик и рукави. Стално ради, а по цео дан седи. Рођена да подиже притисак. Једне вуче за нос, друге за језик, треће за рукаве. Нико јој не држи свећу, али тако се прича. Где има дима, има и ватре. Нос користи за длаку у јајету, а језик за иглене уши. Рукаве, и за уши и за велика врата.

Нос је специјалиста за длаку у јајету. И кад је у праву и кад није. И кад треба и кад не треба. Доводи је до лудила. Позива на правила и принципе. Душу јој вади. Нуди јој рог за свећу. Данима јој испира мозак и утерује памет у главу. А године пролазе.

Језик има свакојаку примену. Иглене уши га обожавају. Руши куле и градове. Моли, куми, преклиње, заклиње, проклиње, наговара, оговара, замајава и обећава. Зна и да прети, али то му се не исплати. Није луд да сам себи скаче у стомак. Не бави се спортом, него науком.

Рукави су посебна прича. Није важно какви су. Засукани или незасукани. Чисти или прљави. Кратки или дугачки. Важно је да су у животу. Једним се отвара каса, другим дреши кеса. Каса за свиту, кеса за елиту. А може и обрнуто. Оба су на мети. Одвојено или заједно. Кад како затреба.

10. Пуковници и покојници. Услуге су јој такве какве су. Никог не остављају равнодушним. Једни их користе, други не користе. Једни успевају, други не успевају. Једни пуковници, други покојници. Пуковници на њој, покојници на коленима. Пуковници у заносу, покојници у очају. Једни на победничком трону, други у мишијој рупи. Једни победници, други губитници. Пуковници исписују нову историју, покојници преписују нови рад. Једнима повећано звање, другима уздрмано знање. Једни са столице на фотељу, други с коња на магарца. Једни на белом коњу, други мачку о реп. Као да су два света. Толико различити, а исте горе лист.

Правила јој се морају поштовати. И кад су добра и кад су лоша. И кад сахрањују пуковнике и кад васкрсавају покојнике. И кад су праведна и кад су неправедна. Другог избора нема. Зато се не треба бусати у груди. Окреће се коло среће. Ничија није горела до зоре. Ако Бог да, неће ни њена. Што се нас тиче, може се одмах угасити. Тако, да се више никада не упали. Њеном главом! За вјек и вјекова. Амин!